Autizam je poremećaj koji se obično javlja tokom prve tri godine, kao posledica različitih faktora koji utiču na razvoj, strukturu mozga i njegovo funkcionisanje...
Deca obolela od autizma razvijaju drugačiji odnos sa spoljnim svetom. Autizam se ispoljava kroz slabu ili nikakvu komunikaciju i interakciju sa okolinom. Ključno za pomoć oboleloj deci je prepoznati bolest na vreme. Važno je znati da dete već sa godinu dana treba da počne da govori, normalno se igra, druži i prati porodična dešavanja. Nažalost roditelji to primećuju dosta kasnije što za posledicu ima razvijanje poremećaja. Kod ove dece ugrožena je komunikacija, socijalizacija, emotivnost, govor i inteligencija. Bolesna deca fizički izgledaju sasvim normalno imaju bistar pogled i ne zaostaju u fizičkom razvoju. Bolest još uvek nema lek, ali kod blažih oblika moguće je raditi na oporavljanju govora, intelektualnih oštećenja i funkcionisanja u zajednici i na taj način osposobiti dete za samostalan život, dok kod težih oblika gotovo nemoguć samostalan život.
Po tvrdnjama stručnih lica ova bolest je u porastu u poslednjoj deceniji, naročito u poslednjih par godina. Svetska statistika tvrdi da na svako 91 zdravo dete dolazi jedno autistično. Autizam se javlja bez obzira na rasnu, nacionalnu i etničku pripadnost, socijalni i ekonomski status, i četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica.
Ponašanje dece obolele od autizma:
- Nezainteresovanost
- Prilaze drugima uz pomoć i podršku odraslih
- Ne reaguju kada im se neko obraća
- Da bi došli do onog što žele koriste ruku nekog odraslog
- Smanjena mogućnost za imitativnu kreativnu igru
- Predmetima se bave na stereotipan način, okreću ih, ređaju...
- Ponavljaju reči onako kako ih čuju
- Nemaju interesovanje za drugu decu
- Govore tako što često ponavljaju isti sadržaj
- Ponašaju se jednolično
- Ne uspostavljaju kontakt pogledom
- Imaju neobične pokrete
- Povremeno se smeju bez vidljivog razloga
- Mogu da rade neke stvari jako dobro i brzo ali ne i one koje podrazumevaju razumevanje socijalnih odnosa